Cilj predmeta

Sticanje potrebnih osnova za razumevanje problema pouzdanog, verodostojnog i ekonomičnog prenosa informacija.

Da se obezbede teorijske osnove i određena praktična znanja u oblasti kvantifikacije količine informacija, sistema kodovanja, ekonomičnog prenosa informacija i detekcije kod digitalnih telekomunikacionih sistema.

Ishod predmeta

Po završetku kursa student će znati da:

•  kvantitativno odrede količinu informacije,
•  primene rezultate teorije informacija na statističko kodovanje,
•  primene rezultate teorije informacija na prenos podataka kroz kanal
   sa  šumom,
•  odrede kapacitet kontinualnog i diskretnog telekomunikacionog kanala.

Sadržaj predmeta

Teorijska nastava:

Uvod u teoriju informacija. Izvori informacija. Diskretni izvori bez memorije. Markovljevi izvori. Jezik kao izvor informacija. Kontinualni izvori informacija. Statističko kodovanje -osnovni pojmovi. Kraftova nejednačina. Trenutni i kompaktni kod. Prva Šenonova teorema o kodovanju. Metode konstrukcije kompaktnog koda. Efikasnost i redundansa koda. Pouzdane komunikacije u prisustvu šuma. Zaštitno kodovanje. Druga Šenonova teorema. Statistički model komunikacionog kanala. Kapacitet diskretnog i kontinualnog kanala. Postupci zaštitnog kodovanja. Linearni blok kodovi. Ciklični kodovi. Konvolucioni kodovi. Uvod u statističku teoriju detekcije. Optimalna detekcija signala.

Praktična nastava:

Računske vežbe na tabli.

Računske vežbe i simulacije u računarskoj učionici.

Izrada projektnog zadatka u fazama, praktičan rad i verifikacija rezultata u laboratoriji.

Literatura

1. V. Drndarević, Predavanja - skripta, raspoloživa na veb sajtu katedre/predmeta,
2. V. Drndarević, N. Jevtić, Zadaci  za vežbanje, ispitni zadaci  i Matlab simulacije,  raspoloživo na veb sajtu katedre/predmeta,
3. J.G. Proakis, Digital Communications, 4th edition, McGraw-Hill, 2001.,
4. G. Lukatela, Statistička teorija telekomunikacija i teorija informacija, Građevinska knjiga, Beograd 1981.,
5. D. Drajić, Uvod u teoriju informacija i kodovanje, Akademska misao, Beograd, 2000.

Broj časova aktivne nastave

Ostali časovi

Predavanja:

3

Vežbe:

2

Drugi oblici nastave:

0

Studijski istraživački rad:

0

7

Metode izvođenja nastave

Predavanja.

Pačunske vežbe na tabli i u računarskoj laboratoriji.

Izrada projektnog zadatka u fazama.

Vežbanje u laboratoriji.

Ocena znanja (maksimalni broj poena 100)

Predispitne obaveze

Poena:

Završni ispit

Poena:

aktivnost u toku nastave

pismeni ispit

50

seminarski radovi

25

usmeni ispit

kolokvijumi

25

domaći zadaci

prezentacija projekta