Cilj predmeta

Psihologija u saobraćaju primarno je vezana za izučavanje ponašanja vozača, psiholoških procesa koji stoje u osnovi tog ponašanja i njihove povezanosti sa saobraćajnim nezgodama. Otuda je ključna uloga ljudskih faktora kao uzročnika nezgoda što podrazumeva nepažnju, umor, donošenje pogrešnih odluka, strukturu ličnosti kao i nedostatak neophodnih veština za učestvovanje u saobraćaju. Poznavanje osnovnih koncepata kao i specifičnih potreba različitih učesnika u saobraćaju doprinosi modifikaciji i eliminisanju nebezbednih oblika ponašanja i kreiranju «sigurnog» vozača, putem zakonske regulative, edukacije i primenom marketinških strategija.

Ishod predmeta

Po završetku kursa student će biti sposoban -  Da identifikuje probleme u oblasti bezbednosti saobraćaja koji su posledica ljudskih faktora - Upotrebi teorijske modele u kreiranju odgovarajućih protivmera (promotivne kampanje) kao i da proceni njihovu efikasnost - Upotrebi kvantitativne i/ili kvalitativne metode u analizi problema u oblasti bezbednosti saobraćaja - Da dizajnira i sprovede empirijsko istraživanje (od postavke problema do analize rezultata, izvođenja zaključaka i primene rezultata istraživanja na konkretne probleme) - Da pripremi kompletan izveštaj o radu i da predloži rešenje problema ili optimizaciju dosadašnje prakse.

Teorijska nastava: Uvodna razmatranja (analiza vozačkog zadatka,elementi sistema); Percepcija i proces obrade informacija (perc. puta, svest o situaciji, korišćenje informacija o brzini, uticaj karakteristika puta i vozila na percepciju i prilagođavanje brzine); Vreme reakcije (stadijumi-detekcija,identifikacija,odluka,očekivanje,situacije u kojima ne važi model percepcija-odgovor); Vizuelno pretraživanje (uticaj saobraćajne situacije, iskustva, umora,alkohola i farmakoloških sredstava i uređaja u vozilu na pokrete očiju); Individualne razlike (ličnost, emocije, stres, motivacija, samo-procena, preuzimanje rizika, kompenzatorno ponašanje, socijalni faktori, stavovi, polne razlike, iskustvo, motorna kontrola, uzrastne promene, nesposobnost); Vožnja pod uticajem alkohola i droge; Uzrast i ponašanje vozača; Neuropsihološka i psihijatrijska oboljenja i vožnja (ekzekutivne disfunkcije, traume, psihotropska medikacija, deficit pažnje); Dizajn vozila (ergonomija, elektronska oprema u vozilu); Dizajn puta; Sredinski uslovi (smanjena vidljivost u lošim vremenskim uslovima); Uzroci saobraćajnih nezgoda (klasifikacija); Forenzička psihologija; Stilovi vožnje; Obuka vozača (legalni i pedagoški aspekti, informacione kampanje, savetovanje, rehabilitacija, reedukacija vozača sa prekršajima i nezgodama.

Praktična nastava: Upoznavanje sa metodama istraživanja od laboratorisjkih do terenskih, Demonstracija upotrebe različitih instrumenata i upitnika (The Cognitive Behavioral Driver's Inventory, The Neurocognitive Driving Test, The Drivers' Neuropsychological Rating Scale,Traffic Climate Scale (TCS), Driver Behaviour Questionnaire (DBQ), Driver Aggression Indicators Scale (DAIS) i sličnih. Samostalno istraživanje.

Literatura

1. L. Evans,  Traffic Safety and the Driver, Bloomfield: Science Serving Society, 2004, available on-line at: www.scienceservingsociety.com/book/)
2. P.A. Rimmö, Modelling Self-reported aberrant driving behaviour. Acta Universitatis Upsaliensis. Comprehensive Summaries of Uppsala Dissertations from the Faculty of Social Sciences 84. Uppsala Universitetsbibliotek, 1999.
3. T. Rothengatter, E. C. Vaya, Traffic and transport psychology: Theory and application. New York: Pergamon, 1997.

Broj časova aktivne nastave

Ostali časovi

Predavanja:

2

Vežbe:

1

Drugi oblici nastave:

1

Studijski istraživački rad:

2

2

Metode izvođenja nastave

Ex-katedra; vežbe, rad u laboratoriji, interaktivne radionice, studije slučaja, debate, simulacije.

Ocena znanja (maksimalni broj poena 100)

Predispitne obaveze

Poena:

Završni ispit

Poena:

aktivnost u toku nastave

20

pismeni ispit

20

seminarski radovi

20

usmeni ispit

20

prezentacija projekta

20