Циљ предмета

Нагли развој рачунарске технике, појава  уско специјализованих симулационих језика (SIMULA, GPSS, SIMSCRIPТ и др.  ), појава симулационих програмских пакета (Аrena, Аutomod и др.. ), напредак у методологији симулације учинили су да рачунарска симулација буде широко прихваћена и коришћена. У појединим фазама истраживања пројекта извођења експеримента је онемогућено због компликованости, дуготрајности, великих новчаних улагања или безбедности испитивања, па се у таквим случајевима прибегава симулацији. Овај метод има низ предности и успешно решава проблем сложености. Симулација се може користити у фази пројектовања пре него што се систем изгради, или за анализу ефикасности функционисања постојећих система. Тада служи као средство анализе у циљу предвиђања промена код постојећих система и средство предвиђања перформанси нових система.

Исход предмета

Разумевање основних принципа симулационог моделирања. Савладавање фаза које су неопходне при реализацији симулационих процеса. Студенти ће научити поједине симулационе језике и биће упознати са појединим програмским пакетима, њиховим окружењем и коришћењем. Студенти ће бити оспособљени да примене симулациону мотодологију за анализу функционисања система  из  стручних области за које се школују, кроз израду одговарајућих симулационих модела..

Садржај предмета

Теоријска настава:

Системски концепти моделирања. Спецификација система са дискретним догађајима. Морфизми система. Хијерархијски морфизми за спецификацију система. DEVS (Discrete Event System Specification) формализми. Представљање система помоћу DEVS -а. DEVS модели. Вишекомпонентни DEVS: модуларност и хијерархија. Реализација формализама. Савремена окружења за развој симулационих модела - HLA. Увод у HLA (High Level Architecure). Интеграција HLA и постојећих симулационих алата. Интероперабилност. Дистрибуирани системи. Моделирање и апстракција у вишенивовској симулацији. Дистрибуирана симулација. Симулација  заснована на Wеb-у. Вештачка интелигенција и симулација. Савремени трендови у развоју симулације. Интеграција рачунарске симулације, вештачке интелигенције, рачунарских мрежа и мултимедијалних технологија. Рачунарска анимација и језик VRML.

Практична настава:

DEVS (Discrete Event System Specification) формализми. Представљање система помоћу DEVS-а. DEVS модели. Вишекомпонентни DEVS. Реализација формализама. HLA (High Level Architecure). Интеграција HLA и постојећих симулационих алата. Дистрибуирана симулација. Симулација  заснована на Wеb-у. Рачунарска анимација и језик VRML.

Литература

1. B. P. Zeigler, H. Praehofer and T. G. Kim, Theory of Modeling and Simulation: integrating Discrete Event and Continuous Complex Dynamic Systems, Academic Press, Ѕan Diego, 2000.,
2. F. Kuhl, R. Weatherly and J. Dahmann, Creating Computer Simulation Systems: an Introduction to the High Level Architecture,  Prentice-Hall, Inc, 1999.,
3. R. M. Fujimoto, Paralel and Distribution Simulation Systems, 1st edition, John Willey Sons, 1999.,
4. Lawrence E. Widman. Konneth A. Loparo, Norman R. Nielsen, Artificial Intelligence, Simulation, and Modeling, John Wiley and Sons, New York, 1989.,
5. Object-Oriented Simulation,  Edited by G.W. Zobrist and J. V. Leonard, IEEE PRESS, New York, 1997.

Број часова активне наставе

Остали часови

Предавања:

2

Вежбе:

2

Други облици наставе:

0

Студијски истраживачки рад:

0

8

Методе извођења наставе

предавања ex-катедра, вежбе, рад у лабораторији.

Оцена знања (максимални број поена 100)

Предиспитне обавезе

Поена:

Завршни испит

Поена:

активност у току наставе

10

писмени испит

25

семинарски радови

40

усмени испит

25

колоквијуми

домаћи задаци

презентација пројекта