Saobracajni fakultet
Pretraga
Home
 

У организацији Катедре за терминале у друмском саобраћају и транспорту а под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, 15. новембра 2013. године, на Саобраћајном факултету је одржано једнодневно саветовање под називом „Паркирање ка одрживом транспортном систему 2013”.
Скуп је намењен инжењерима који се баве проблемима паркирања у градовима и насељеним местима, градским управама, локалним заједницама, урбанистима, планерима, научним радницима и истраживачима са универзитета и института као и осталим стручњацима који се на неки начин баве наведеном проблематиком.

Циљеви скупа су конципирани тако да се стручњацима из области паркирања укаже на значај и начин:
•    правилног избора мера за управљање паркирањем у зависности од специфичности града (насељеног места) и стања његовог транспортног система,
•    периодичног вредновања ефеката уведених мера као основног предуслова за управљање паркирањем као и
•    да се омогући окупљање ради размене искустава, унапређења знања и дружења.


Скуп су отворили проф. др Нада Милосављевић, председник Програмског одбора, проф. др Бранимир Станић, декан и доц. др Славен М. Тица, продекан за научно-истраживачки рад. 
Позиву се, поред Саобраћајног факултета, одазвало 13 градских/општинских управа, 12 јавно-комуналних предузећа и четири фирме, односно, 70 стручњака из 25 градова Републике Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине.
На скупу је презентовано 11 радова по позиву који су у потпуности штампани у Зборнику радова.

small-panorama 

КАРАКТЕРИСТИКЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ И ФУНКЦИОНИСАЊА ПАРКИРАЊА

01. Стање паркирања у градовима и насељеним местима у Србији и окружењу
Проф. др Нада Милосављевић, дипл. инж. саобр.
Доц. др Јелена Симићевић, дипл. инж. саобр.

Саобраћајни факултет, Београд, Република Србија
У већини градова и насељених места у Србији, без обзира на њихову величину, стање транспортног система, структуру и ниво расположивих капацитета за паркирање, данас се управља паркирањем. Како и даље не постоје расположиве информационе основе паркирања, готово ни за један град, у овом раду је приказано стање паркирања у градовима Србије и окружења. До података о стању дошло се експертски, на основу анкете Институција (појединаца) који делују у области паркирања у конкретном граду, на основу сазнања аутора и на основу интернет презентација за градове који их поседују. Приказ основних показатеља којима се може мерити стање паркирања послужиће за промовисање везе између специфичности града (насељеног места) и примењене политике паркирања, односно мера за решавање (ублажавање) проблема паркирања.


ТЕОРЕТСКЕ ПОСТАВКЕ УПРАВЉАЊА ПАРКИРАЊЕМ

02. Управљање паркирањем у градовима и насељеним местима: стратегије, политике и мере
Доц. др Јелена СИМИЋЕВИЋ, дипл. инж. саобр.
Проф. др Нада МИЛОСАВЉЕВИЋ дипл. инж. саобр.

Саобраћајни факултет, Београд, Република Србија
У протеклој деценији већина градова и насељених места у Србији и окружењу је прихватила савремени концепт управљања паркирањем и у својој централној зони увела рестриктивни режим паркирања. Међутим, примењене политике и мере, генерално гледано, нису довеле до очекиваних ефеката а у неким случајевима дошло је до продубљивања проблема. Због тога су у овом раду дате основне смернице за дефинисање и спровођење политика и мера, и скренута пажња на најчешће грешке које се том приликом праве.
   
03. Смернице у техничком регулисању паркирања
Мр Дарко Вујин, дипл. инж. саобр.
Саобраћајни факултет, Београд, Република Србија
Стратегија управљања паркирањем је интегрални део стратегије управљања развојем Одрживог транспортног система града. Просторно уређење у оквиру прве фазе управљања паркирањем и техничко регулисање паркирања се спроводи применом Стандарда за обележавање места за паркирање који није унапређиван од 1980. године. С обзиром да су примећена масовна одступања од Стандарда јер својим садржајем не покрива разне случајеве у процесу пројектовања паркинг места, овај рад предлаже измене и допуне са аспекта начина обележавања и избора димензија како за уличне тако и за вануличне капацитете за паркирање.
   
04. Индикатори стања функционисања паркирања
Мр Владимир Чуљковић, дипл. инж. саобр.
Саобраћајни факултет, Београд, Република Србија
Градске управе, сагласно стратегији одрживог развоја у домену паркирања, доносе мере са циљем да се паркирање прилагоди просторним могућностима града. За доношење мера потребно је изабрати индикаторе. На основу њихових вредности се утврђује стање паркирања и бирају мере за ублажавање и решавање проблема паркирања. Такође се прате, анализирају и цене ефекти уведених мера и по потреби врши њихова корекција. Након избора индикатора усваја се опсег жељених вредности које индикатори треба да достигну. Такође, дефинишу се критеријуми када треба интервенисати и одређује процедура за евентуалне корекције. Редефинисањем мера активности се не завршавају већ се поново прате вредности индикатора. Тиме се ствара кружни процес од чијег квалитета зависи успешно управљање паркирањем.
   
05. ИТС и паркирање у одрживом развоју градова
Проф. др Смиљан Вукановић, дипл. инж. саобр.
Саобраћајни факултет, Београд, Република Србија
У контексту одрживости данашњи градови развијају своје саобраћајне системе снажно се ослањајучи на Интелигентне Транспортне Системе (ИТС). ИТС интегрише телекомуникације, електронику, информатику са саобраћајним инжењерством у смислу планирања, пројектовања и управљања саобраћајним системима. Ова интеграција повећава ефикасност и безбедност саобраћајног система и има позитиван утицај на животну средину. Да би се то остварило ИТС захтева процедуре, системе и опрему које омогућавају прикупљање података, комуникацију, анализу и дистрибуцију података и информација до корисника саобраћајног система. У раду су дате основне карактеристике ИТС-а са посебним освртом на место ИТС-а у паркирању као елементу одрживог развоја.
   
06. Паркирање возила за снабдевање садржаја центра
Доц. др Александар Манојловић, дипл. инж. саобр.
Милан Цветковић, дипл. инж. саобр.
Доц. др Владимир Момчиловић, дипл. инж. саобр.

Саобраћајни факултет, Београд, Република Србија
Снабдевање и одвожење отпада, робе и других материјала из урбаних средина је предуслов за нормално функционисање града. Проблеми снабдевања су присутни и решавају се у складу са степеном привредног, економског, технолошког и других аспеката развоја друштва. У том смислу, возила за снабдевање садржаја градова спадају у категорију возила чија се потражња за паркинг местима мора задовољити, иако често не постоји могућност паркирања возила уз сам објекат. За реализацију снабдевања као једне од неопходних градских функција надлежни орган градске управе односно локалне самоуправе има важну улогу у решавању конфликта између свих учесника у урбаном теретном транспорту. У раду је истакнут значај проблема, дат је приказ изазова са којима се суочавају превозници и могућа решења.
   
07. Управљање приходом у паркирању
Др Владимир Деполо, дипл. инж. саобр.
Дирекција за градско грађевинско земљиште и изградњу, Београд
Управљање приходом у паркирању појавило се у последњих петнаестак година и у сталном је усавршавању. Оно подразумева да на тржишту владају одређени услови, као што су: фиксна понуда, променљива потражња са многим неизвесностима и немогућност складиштења понуђених услуга. Капацитети паркирања (отворена паркиралишта и гараже) испољавају горе наведена својства. Праћење података о корисницима услуга паркирања омогућава да се препознају њихове карактеристике и да се они групишу – врши се сегментирање тржишта. У циљу побољшања искоришћења капацитета, формирају се различити тарифни ставови који су усаглашени са сегментима тржишта. Формирањем сложене тарифне структуре која је усаглашена са сегментима тржишта отвара се питање алоцирања расположивих капацитета у односу на њих. Примена сложених аналитичких метода и одговарајућих алата, омогућила је да се овај проблем успешно реши и управљање приходом, у циљу максимизирања прихода, уведе у паркирање.
   
08. Контрола и санкционисање прекршаја у паркирању
Горан Малетић, дипл. инж. саобр.
Институт за испитивање материјала а.д., Београд, Србија
Велики број градова у Републици Србији и окружењу спроводи различите режиме паркирања са циљем да реше проблем паркирања и да остваре приход од наплате. Режими паркирања могу да постигну позитивне ефекте само ако се возачи придржавају прописаних правила, па је неопходно да се врши контрола и санкционисање прекршаја. Број прекршаја у паркирању може се смањити постављањем физичких препрека, као и ефикасном казненом политиком према прекршиоцима. У раду су представљени подаци добијени анкетом и подаци доступни јавности о контроли и санкционисању паркирања у градовима у Републици Србији и окружењу. Приказана је позитивна пракса у европским градовима и изведена су закључна разматрања на основу анализе постојећег стања.


ИСКУСТВА У УПРАВЉАЊУ И ЕКСПЛОАТАЦИЈИ ПАРКИРАЊА 

09. Управљање паркирањем у Нишу
Маријана Радосављевић, дипл. инж. саобр.
ЈКП „Паркинг сервис”, Ниш
Душан Радосављевић, дипл. инж. саобр.
Висока техничка школа струковних студија, Ниш
На основу Студије стационарног саобраћаја, у централној зони Ниша 2007. године уведен је рестриктивни режим паркирања. Дефинисане су црвена и зелена зона паркирања, са временским ограничењима и наплатом паркирања. Студијом су дефинисани режим паркирања, тарифни систем и систем контроле и санкционисање прекршаја. Како би се оценила ваљаност уведених мера 2010. године вредновани су ефекти. У овом раду дат је преглед уведених мера као и реализовани ефекти паркирања.
   
10. Ефекти управљања паркирањем – пример Града Новог Сада
Иван Дорчић, дипл. инж. саобр.
Дејан Илић, дипл. инж. саобр.

ЈКП „Паркинг сервис“, Нови Сад,
Република Србија Систем управљања паркирањем на подручју Новог Сада ослоњен је на зонску поделу паркиралишта, тарифну политику и мере за санкционисање прекршилаца. Систем је у праксу уведен 2005. године и досад је показао низ позитивних резултата. Да би се они и даље одржали на прихватљивом нивоу примењене мере је неопходно унапређивати, а систем константно усавршавати и иновирати.
   
11. Позитивни и негативни ефекти управљања паркирањем у Крагујевцу
Јелена Јовановић Маринковић, мастер инж. саобр.
ЈКП „Паркинг сервис Крагујевац", Крагујевац, Република Србија
ЈКП „Паркинг сервис Крагујевац” обавља делатности организације паркиралишта, постављања хоризонталне и вертикалне сигнализације, уклањања неправилно паркираних возила као и постављање уређаја за спречавање одвожења непрописно паркираних возила. Такође, предузеће у сарадњи са другим овлашћеним институцијама врши едукацију учесника у саобраћају, нарочито деце школског и предшколског узраста и инвалидних лица.

small-01   small-02   small-03


Поред закључака изнетих у радовима који су изложени на Скупу, на Округлом столу донети су и следећи закључци:
  1. Обзиром да не постоји законска регулатива нити стандарди којима се уређује област услова противпожарне заштите у механизованим паркинг гаражама, требало би покренути иницијативу за њено доношење.
  2. Политику паркирања као и мере за њену реализацију треба одабрати и дефинисати на основу истраживањем утврђених карактеристика паркирања у одређеном простору (зони).
  3. У случају рестриктивних режима треба стално пратити ефекте примене и „ваљаност” вредности атрибута у примени (цене и временског ограничења) периодичним истраживањем карактеристика паркирања и праћењем вредности одабраних индикатора паркирања. У том смислу је могуће: 
  • вршити редефинисање зона временског ограничења у зависности од карактеристика паркирања у конкретној зони,
  • променити временско ограничење или га укинути,
  • променити време у току дана када важи рестриктивни режим паркирања на основу праћења односа броја једновремено паркираних возила и броја регуларних паркинг места, 
  • зоне у којима важе „повлашћене паркинг карте за становнике” не морају да се подударају са зонама временског ограничења. Треба направити нови зонинг који ће се односити на становнике (као у Нишу),
  • у случају недовољне попуњености регуларних капацитета за паркирање и великог броја нерегуларних паркирања, уколико анализе укажу да је оправдано, треба смањити цену паркирања.
  1. Цена паркирања на одређеној структури паркинг места (нпр. у паркинг гаражама) не би смела да се дефинише независно од цене паркирања на осталог структури паркинг места (нпр. на улицама). 
  2. Ценом паркирања у паркинг гаражама треба да  се обезбеди да попуњеност у вршним сатима не буде већа од нпр. 90-95% а просечна попуњеност у току дана да буде што већа. Недопустиво је да попуњеност гаража при вршном оптерећењу у целој зони и великом броју нереализованих паркирања на регуларним већ на забрањеним паркинг местима буде ниска.
  3. Треба перманентно унапређивати Систем контроле и санкционисања прекршаја у паркирању. 
Катедра за терминале у друмском саобраћају и транспорту се захваљује свим учесницима на указаном поверењу, са надом да ће овај скуп постати традиционално место окупљања стручњака који се баве проблемима паркирања у градовима и насељеним местима.


Сва питања, сугестије или коментаре можете да доставите електронском поштом на адресу: Ова адреса ел. поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели
 
© Универзитет у Београду - Саобраћајни факултет 2006-2010.