Saobracajni fakultet
Pretraga
Home
 

Друштвеност у доба интернета

Korica_najuza

У средишту наших друштвених живота налази се један велики парадокс. С једне стране, наша доступност једних другима никада није била већа док, с друге стране, међу нама никада није била присутнија бојазан од све веће друштвене изолованости. Како је могуће да у друштву у коме су технологије интерперсоналног комуницирања толико развијене да скоро не постоје особе или кутак на планети земљи које није могуће тренутно досегнути већина људи има осећај све слабије међусобне повезаности. Јесу ли ове технологије, како се то често мисли, кривци за овај осећај или се испод тога налазе неки дубљи друштвени процеси. Има ли, на крају крајева, технологија моћ да нас одвоји од наше природе нудећи нам сурогате друштвеног живота?

По нашем уверењу, и то ћемо настојати да кроз ову књигу покажемо, иако технологија неспорно утиче на наше животе она је пре производ него креатор наших тежњи. Уосталом, да није тако онда не би ни постојао поменути парадокс јер би моћне комуникационе технологије учиниле да се осећамо повезанима попут безбројних каблова и радио-таласа који нас физички повезују. Али, и у то дубоко верујемо, све док наша потреба за друштвеношћу превазилази сурогате које нам технологија нуди, ми не морамо за њу страховати.

Један од таквих сурогата су популарне online платформе за друштвено умрежавање које чине јасну, видљиву и мерљиву форму онога што кроз ову студију анализирамо али са једном, кључном, разликом. Ова места на интернету представљају унапред организовану и планирану форму друштвеног повезивања и као таква само оспољавају оно што би требало да је унутрашња логика друштвених односа и веза у савременом, технологијом посредованом, друштву. Кроз ову књигу настојаћемо да покажемо да интернет, по својој технолошкој и друштвеној архитектури, помаже а често и подстиче друштвено умрежавање појединаца. Другим речима, све и да не постоје места на интернету која су посебно креирана да подстичу умрежавање, одржавање веза, упознавање, креирање пријатељских и брачних веза, он би и даље, кроз спонтану акцију својих корисника у сајбер-простору (cyberspace), вршио ту исту функцију. Огромна популарност ових места на интернету, а довољно је да поменемо Фејсбук (Facebook), само је потврда ове његове функције, односно мрежних механизама друштвености којима ћемо се кроз ову књигу бавити.

Најједноставније речено, предмет ове књиге чини анализа употребе интернета у комуникационе сврхе на интерперсоналном нивоу и то кроз два различита сегмента анализе. Први сегмент се односи на употребу интернета у циљу одржавања постојећих offline односа, где се интернет анализира као канал за интерперсоналну комуникацију. Други сегмент анализе односи се на одржавање и креирање нових, online односа, где се интернет анализира као простор за друштвену интеракцију. Иако држимо да су ове две комуникационе функције интернета сасвим различите и да их је оправдано посматрати одвојено, оне ипак представљају, веберовски речено, аналитичке идеалне типове, будући да у стварности често долази до њиховог преклапања.
 
© Универзитет у Београду - Саобраћајни факултет 2006-2010.