Logistika
>
Istorijat odseka
Istorija razvoja Odseka za logistiku počinje šezdesetih godina dvadesetog veka. U to vreme na Saobraćajnom fakultetu pojavljuju se prva inicijalna razmišljanja vezana za problematiku robnog transporta, robnih manipulacija i skladišnih sistema. Prepoznavajući i shvatajući potrebe tadašnje privrede Saobraćajni fakultet je (promenom Statuta 1964. godine) uveo izborne predmete: Mehanizacija pretovara i Tehnologija oblikovanja i skladištenja tereta. Može se reći da od tog vremena na fakultetu počinje razvoj naučnih, istraživačkih, nastavnih i praktičnih aktivnosti vezanih za problematiku robnog transporta, pretovarno skladišnih sistema i logistike. U evolutivnom razvoju Odsek za logistiku je prošao kroz više različitih razvojnih faza, gde je moguće je izdvojiti tri ključna perioda.
Prvi period je vezan za 1972. godinu, kada je na Saobraćajnom fakultetu osnovan Odsek za tehnologiju robnih manipulacija i specijalne vidove transporta. Prvi nastavni plan novoformiranog odseka pokrivao je nove discipline, u skladu sa tadašnjim naučnim i praktičnim dostignućima. Uvedeni su predmeti Integralni transport, Unutrašnji transport, Skladišta i Cevni transport. Značajne zasluge za osnivanje ovog Odseka pripadaju profesoru Slavku Suvajxiću, koji je i predavao prva dva stručna predmeta. Prva generacija studenata se opredelila za ovaj Odsek na trećoj godini studija, školske 1973/74., a 1976. godine su diplomirali prvi inženjeri ove struke. Problematika koja se izučavala na Odseku postajala je sve aktuelnija, kako teorijski tako i praktično, pa je ubrzo usledilo značajnije inoviranje nastavnog plana.
Drugi period počinje školske 1977/78. kada je promenjen naziv u Odsek za integralni i industrijski transport. Ovde se nije radilo samo o "kozmetičkom" zahvatu i promeni imena, već se suštinski osavremenio i unapredio nastavni plan i program. Pored postojećih uvedeni su i novi predmeti kao što su: Špedicija, Vertikalni transport, Komercijalno poslovanje i marketing u transportu, Ekonomika transportnih procesa i Proizvodni sistemi, što je doprinelo znatnom povećanju nivoa pripremljenosti budućih inženjera zadacima koji su ih očekivali u praksi. Značajan doprinos razvoju Odseka dali su tadašnji nastavnici Risto Perišić, Slobodan Vukićević i Milan Sretenović, kao i saradnici zaposleni i angažovani na Odseku. Nakon ovih promena Odsek doživljava značajnu nastavno-naučnu, a pogotovo praktičnu afirmaciju. Tadašnja privreda je prepoznala potrebu za ovom vrstom stručnjaka što je doprinelo dobrom zapošljavanju diplomiranih inženjera. Intenzivno se razvijala privredna saradnja na različitim nivoima. Na Odseku su rađeni značajni projekti i studije za potrebe velikih privrednih sistema (Brodogradilište Split, Železničko transportno preduzeće Beograd, RTB Bor, Magnohrom Kraljevo, Cementara Popovac, TAS Sarajevo, itd.), vojske, saveznih i republičkih ministarstava, privrednih komora, gradova i opština širom bivše Jugoslavije. Pored tadašnjih profesora i asistenata, značajno učešće u istraživačko-projektantskom radu Odseka imali su stručni saradnici Slobodan Marković i Milojko Vesković. Više puta su se inovirali i usavršavali nastavni planovi i programi u skladu sa tadašnjim naučnim i stručnim dostignućima i iskustvima u svetu. Nove inicijative i tendencije na Odseku išle su u pravcu razvoja logističkog mišljenja, a logistika kao nova naučna disciplina i poslovna filozofija, se sve više izučavala kroz različite predmete na Odseku.
Treći period počinje 1998. godine, kada je na poslediplomskim studijama uveden smer Logistički sistemi, odnosno 2000. godine kada je Odsek za integralni i industrijski transport transformisan u Odsek za logistiku (kroz promene Statuta Saobraćajnog fakulteta, usvojene od strane Vlade Republike Srbije). U to vreme usvojeni su savremeni nastavni planovi i programi, zasnovani na najnovijim naučnim dostignućima u svetu, ali i aktuelnim tržišnim i privrednim potrebama. Izuzetne zasluge za formiranje Odseka za logistiku pripadaju tadašnjim nastavnicima i saradnicima: Slobodanu Zečeviću, Slobodanu Cvetiću, Slobodanu Vukićeviću, Milanu Sretenoviću, Momčilu Miljušu, Miloradu Vidoviću i Miloradu Kilibardi. Ova reforma je sadržala niz suštinskih promena, inovacija i unapređenja. Pored već razvijenih predmeta i oblasti uvedene su nove logističke discipline i predmeti. Nastavljena je privredna saradnja kroz različite projekte i istraživačke studije, a privreda je prepoznala multidisciplinarna znanja diplomiranih inženjera Odseka za logistiku, što je omogućilo njihovo brzo zapošljavanje, bez obzira na sve realne probleme koji poslednjih decenija prate našu privredu. Kao potvrdu pravog puta u svom razvoju dovoljno je ukazati da je Saobraćjni fakultet bio jedan od prvih u regionu, pa i u Evropi, koji je imao potpuno razvijen Odsek za logistiku. Danas smo svedoci intenzivnog formiranja katedri, instituta i drugih organizacionih oblika na fakultetima/univerzitetima u razvijenim zemljama, koji su posvećeni logistici.
Evolutivni razvoj Odseka za logistiku
Prvi period je vezan za 1972. godinu, kada je na Saobraćajnom fakultetu osnovan Odsek za tehnologiju robnih manipulacija i specijalne vidove transporta. Prvi nastavni plan novoformiranog odseka pokrivao je nove discipline, u skladu sa tadašnjim naučnim i praktičnim dostignućima. Uvedeni su predmeti Integralni transport, Unutrašnji transport, Skladišta i Cevni transport. Značajne zasluge za osnivanje ovog Odseka pripadaju profesoru Slavku Suvajxiću, koji je i predavao prva dva stručna predmeta. Prva generacija studenata se opredelila za ovaj Odsek na trećoj godini studija, školske 1973/74., a 1976. godine su diplomirali prvi inženjeri ove struke. Problematika koja se izučavala na Odseku postajala je sve aktuelnija, kako teorijski tako i praktično, pa je ubrzo usledilo značajnije inoviranje nastavnog plana.
Drugi period počinje školske 1977/78. kada je promenjen naziv u Odsek za integralni i industrijski transport. Ovde se nije radilo samo o "kozmetičkom" zahvatu i promeni imena, već se suštinski osavremenio i unapredio nastavni plan i program. Pored postojećih uvedeni su i novi predmeti kao što su: Špedicija, Vertikalni transport, Komercijalno poslovanje i marketing u transportu, Ekonomika transportnih procesa i Proizvodni sistemi, što je doprinelo znatnom povećanju nivoa pripremljenosti budućih inženjera zadacima koji su ih očekivali u praksi. Značajan doprinos razvoju Odseka dali su tadašnji nastavnici Risto Perišić, Slobodan Vukićević i Milan Sretenović, kao i saradnici zaposleni i angažovani na Odseku. Nakon ovih promena Odsek doživljava značajnu nastavno-naučnu, a pogotovo praktičnu afirmaciju. Tadašnja privreda je prepoznala potrebu za ovom vrstom stručnjaka što je doprinelo dobrom zapošljavanju diplomiranih inženjera. Intenzivno se razvijala privredna saradnja na različitim nivoima. Na Odseku su rađeni značajni projekti i studije za potrebe velikih privrednih sistema (Brodogradilište Split, Železničko transportno preduzeće Beograd, RTB Bor, Magnohrom Kraljevo, Cementara Popovac, TAS Sarajevo, itd.), vojske, saveznih i republičkih ministarstava, privrednih komora, gradova i opština širom bivše Jugoslavije. Pored tadašnjih profesora i asistenata, značajno učešće u istraživačko-projektantskom radu Odseka imali su stručni saradnici Slobodan Marković i Milojko Vesković. Više puta su se inovirali i usavršavali nastavni planovi i programi u skladu sa tadašnjim naučnim i stručnim dostignućima i iskustvima u svetu. Nove inicijative i tendencije na Odseku išle su u pravcu razvoja logističkog mišljenja, a logistika kao nova naučna disciplina i poslovna filozofija, se sve više izučavala kroz različite predmete na Odseku.
Treći period počinje 1998. godine, kada je na poslediplomskim studijama uveden smer Logistički sistemi, odnosno 2000. godine kada je Odsek za integralni i industrijski transport transformisan u Odsek za logistiku (kroz promene Statuta Saobraćajnog fakulteta, usvojene od strane Vlade Republike Srbije). U to vreme usvojeni su savremeni nastavni planovi i programi, zasnovani na najnovijim naučnim dostignućima u svetu, ali i aktuelnim tržišnim i privrednim potrebama. Izuzetne zasluge za formiranje Odseka za logistiku pripadaju tadašnjim nastavnicima i saradnicima: Slobodanu Zečeviću, Slobodanu Cvetiću, Slobodanu Vukićeviću, Milanu Sretenoviću, Momčilu Miljušu, Miloradu Vidoviću i Miloradu Kilibardi. Ova reforma je sadržala niz suštinskih promena, inovacija i unapređenja. Pored već razvijenih predmeta i oblasti uvedene su nove logističke discipline i predmeti. Nastavljena je privredna saradnja kroz različite projekte i istraživačke studije, a privreda je prepoznala multidisciplinarna znanja diplomiranih inženjera Odseka za logistiku, što je omogućilo njihovo brzo zapošljavanje, bez obzira na sve realne probleme koji poslednjih decenija prate našu privredu. Kao potvrdu pravog puta u svom razvoju dovoljno je ukazati da je Saobraćjni fakultet bio jedan od prvih u regionu, pa i u Evropi, koji je imao potpuno razvijen Odsek za logistiku. Danas smo svedoci intenzivnog formiranja katedri, instituta i drugih organizacionih oblika na fakultetima/univerzitetima u razvijenim zemljama, koji su posvećeni logistici.