Vesti
>
Istorijat Fakulteta
- spremanje visokoškolskih stručnjaka za eksploataciju saobraćajnih sredstava pojedinih grana saobraćaja,
- naučno-istraživački rad i učestvovanje u naučnom rešavanju problema iz oblasti saobraćaja"..
Visoka saobraćajna škola počela je sa radom od jeseni 1950. godine u svojoj novoj zgradi na Banovom brdu u Beogradu (sadašnji Šumarski fakultet), kada je izvršen upis studenata istovremeno na prvu, drugu i treću godinu studija. U drugu i treću godinu upisivani su studenti sa proslušanom prvom, odnosno drugom godinom na srodnim tehničkim fakultetima (Mašinskom, Građevinskom, Elektrotehničkom). Prve školske godine upisalo se oko 140 studenata na prvu godinu studija, a ukupno preko 450.Uredbom Vlade FNRJ je preneta nadležnost Savezne uprave u pogledu Visoke saobraćajne škole na NR Srbiju, a Savet za prosvetu, nauku i kulturu NR Srbije ukinuo je već 5. avgusta 1952. godine Visoku saobraćajnu školu kao samostalnu ustanovu i pri-pojio je tadašnjoj Visokoj tehničkoj školi (VTŠ) u Beogradu pod nazivom "Samostalni saobraćajni odsek" (SSO). Tom prilikom je zgrada Visoke saobraćajne škole na Banovom brdu ustupljena Šumarskom fakultetu, a Samostalni saobraćaji odsek dobio je veoma skromne prostorije u Velikoj tehničkoj školi.
Upis novih studenata za školsku 1952/53 godinu bio je privremeno obustavljen, te se nastava na Samostalnom saobraćajnom odseku obavljala samo za studente koji su se 1952. godine zatekli na VSŠ.
Kroz dve godine, tačnije 28. maja 1954. godine, Savet Velike tehničke škole zaključio je da postoji potreba za obrazovanjem inženjera saobraćaja i da u tom smislu treba omogućiti dalji rad Samostalnom saobraćajnom odseku. Neposredno posle ovoga, Izvršno veće NR Srbije donelo je Uredbu, kojom je dozvoljen upis novih studenata na Samostalnom saobraćajnom odseku počev od školske 1954/55. godine i to u peti semestar. Samostalnost u nastavi se, dakle, odnosila samo na stručni deo studija. Opšti pripremni deo studija (I i II godinu) studenti su završavali na srodnim fakultetima. Novom reorganizacijom visokog školstva u Beogradu godine 1954. raspuštene su Velika tehnička škola i Velika medicinska škola, a fakulteti koji su se nalazili u okviru ovih škola ušli su u sastav Univerziteta u Beogradu. Uredbom br. 361 od 28. jula 1954. godine Izvršnog veća NR Srbije rešeno je da Samostalni saobraćajni odsek nastavi svoj rad u sastavu Mašinskog fakulteta.
U toku sledećih pet godina nije dolazilo do bitnih promena a prijem novih studenata na Samostalnom saobraćajnom odseku pri Mašinskom fakultetu je i dalje obavljan samo u peti semestar, to jest samo na stručni deo studija.
Sve veće interesovanje privrede za inženjere saobraćaja doprinela je da Savet Mašinskog fakulteta donese odluku 6. aprila 1959. godine da se Savetu Univerziteta u Beogradu predloži osnivanje Saobraćajnog fakulteta. Savet Univerziteta je na svojoj sednici od 29. juna 1959. godine odlučio da se osnivanje Saobraćajnog fakulteta odloži za 1960/61. školsku godinu, ali da se već školskoj 1959/60. godini obavi upis studenata u prvu godinu Samostalnog saobraćajnog odseka pri Mašinskom fakultetu. Najzad je Zakonom o univerzitetima, 8. juna 1960. godine, Samostalni saobraćajni odsek pri Mašinskom fakultetu prerastao u Saobraćajni fakultet Univerziteta u Beogradu.
Od školske 1960/61. godine na Saobraćajnom fakultetu studenti se upisuju od prve godine studija. Fakultet je od tada radio u vrlo teškim uslovima u delu zgrade Rudarskog fakulteta u Takovskoj ulici br. 34 (nekoliko učionica i kabineta sa prostorijama za dekana i prodekana, finansijsko i studentsko odelenje). U to vreme Fakultet je koristio i prostorije u maloj i tesnoj zgradi na Topčiderskom vencu br. 8, gde su se, osim učionica i kabineta, nalazili biblioteka i Laboratorija za grafičko umnožavanje. Sa radom i razvojem Fakulteta postojala je potreba za većim nastavnim i drugim radnim prostorom, te su korišćene i iznajmljene prostorije na više mesta u Beogradu (amfiteatar u Sarajevskoj ulici, učionice Više železničke škole, radničkih univerziteta "Đuro Salaj", "Braća Stamenković" i "Veselin Masleša").
I u takvim teškim uslovima Saobraćajni fakultet je upisivao maksimalno mogući broj redovnih studenata, brinuo o vanrednim studentima, nije zanemario Prvi stepen studija (na drumskom, rečno-pomorskom i vazdušnom odseku), a organizovao je i Poslediplomske studije. Prva generacija poslediplomaca je upisana školske 1970/71. godine i do ove godine je organizovana nastava za dvadeset šest generacija poslediplomaca.
Početkom 1978/79. školske godine Saobraćajni fakultet se uselio u svoju novu zgradu u ulici Vojvode Stepe 305. Ona raspolaže sa oko 13800 m2 korisne površine (32 učionice, 5 amfiteatara, 7 laboratorijskih prostorija, biblioteka, 86 kabineta, 18 kancelarija, sala za sednice i dr.).