Логистика
Историјат одсека
Историја развоја Одсека за логистику почиње шездесетих година двадесетог века. У то време на Саобраћајном факултету појављују се прва иницијална размишљања везана за проблематику робног транспорта, робних манипулација и складишних система. Препознавајући и схватајући потребе тадашње привреде Саобраћајни факултет је (променом Статута 1964. године) увео изборне предмете: Механизација претовара и Технологија обликовања и складиштења терета. Може се рећи да од тог времена на факултету почиње развој научних, истраживачких, наставних и практичних активности везаних за проблематику робног транспорта, претоварно складишних система и логистике. У еволутивном развоју Одсек за логистику је прошао кроз више различитих развојних фаза, где је могуће је издвојити три кључна периода.
Први период је везан за 1972. годину, када је на Саобраћајном факултету основан Одсек за технологију робних манипулација и специјалне видове транспорта. Први наставни план новоформираног одсека покривао је нове дисциплине, у складу са тадашњим научним и практичним достигнућима. Уведени су предмети Интегрални транспорт, Унутрашњи транспорт, Складишта и Цевни транспорт. Значајне заслуге за оснивање овог Одсека припадају професору Славку Сувајxићу, који је и предавао прва два стручна предмета. Прва генерација студената се определила за овај Одсек на трећој години студија, школске 1973/74., а 1976. године су дипломирали први инжењери ове струке. Проблематика која се изучавала на Одсеку постајала је све актуелнија, како теоријски тако и практично, па је убрзо уследило значајније иновирање наставног плана.
Други период почиње школске 1977/78. када је промењен назив у Одсек за интегрални и индустријски транспорт. Овде се није радило само о "козметичком" захвату и промени имена, већ се суштински осавременио и унапредио наставни план и програм. Поред постојећих уведени су и нови предмети као што су: Шпедиција, Вертикални транспорт, Комерцијално пословање и маркетинг у транспорту, Економика транспортних процеса и Производни системи, што је допринело знатном повећању нивоа припремљености будућих инжењера задацима који су их очекивали у пракси. Значајан допринос развоју Одсека дали су тадашњи наставници Ристо Перишић, Слободан Вукићевић и Милан Сретеновић, као и сарадници запослени и ангажовани на Одсеку. Након ових промена Одсек доживљава значајну наставно-научну, а поготово практичну афирмацију. Тадашња привреда је препознала потребу за овом врстом стручњака што је допринело добром запошљавању дипломираних инжењера. Интензивно се развијала привредна сарадња на различитим нивоима. На Одсеку су рађени значајни пројекти и студије за потребе великих привредних система (Бродоградилиште Сплит, Железничко транспортно предузеће Београд, РТБ Бор, Магнохром Краљево, Цементара Поповац, ТАС Сарајево, итд.), војске, савезних и републичких министарстава, привредних комора, градова и општина широм бивше Југославије. Поред тадашњих професора и асистената, значајно учешће у истраживачко-пројектантском раду Одсека имали су стручни сарадници Слободан Марковић и Милојко Весковић. Више пута су се иновирали и усавршавали наставни планови и програми у складу са тадашњим научним и стручним достигнућима и искуствима у свету. Нове иницијативе и тенденције на Одсеку ишле су у правцу развоја логистичког мишљења, а логистика као нова научна дисциплина и пословна филозофија, се све више изучавала кроз различите предмете на Одсеку.
Трећи период почиње 1998. године, када је на последипломским студијама уведен смер Логистички системи, односно 2000. године када је Одсек за интегрални и индустријски транспорт трансформисан у Одсек за логистику (кроз промене Статута Саобраћајног факултета, усвојене од стране Владе Републике Србије). У то време усвојени су савремени наставни планови и програми, засновани на најновијим научним достигнућима у свету, али и актуелним тржишним и привредним потребама. Изузетне заслуге за формирање Одсека за логистику припадају тадашњим наставницима и сарадницима: Слободану Зечевићу, Слободану Цветићу, Слободану Вукићевићу, Милану Сретеновићу, Момчилу Миљушу, Милораду Видовићу и Милораду Килибарди. Ова реформа је садржала низ суштинских промена, иновација и унапређења. Поред већ развијених предмета и области уведене су нове логистичке дисциплине и предмети. Настављена је привредна сарадња кроз различите пројекте и истраживачке студије, а привреда је препознала мултидисциплинарна знања дипломираних инжењера Одсека за логистику, што је омогућило њихово брзо запошљавање, без обзира на све реалне проблеме који последњих деценија прате нашу привреду. Као потврду правог пута у свом развоју довољно је указати да је Саобраћјни факултет био један од првих у региону, па и у Европи, који је имао потпуно развијен Одсек за логистику. Данас смо сведоци интензивног формирања катедри, института и других организационих облика на факултетима/универзитетима у развијеним земљама, који су посвећени логистици.
Еволутивни развој Одсека за логистику
Први период је везан за 1972. годину, када је на Саобраћајном факултету основан Одсек за технологију робних манипулација и специјалне видове транспорта. Први наставни план новоформираног одсека покривао је нове дисциплине, у складу са тадашњим научним и практичним достигнућима. Уведени су предмети Интегрални транспорт, Унутрашњи транспорт, Складишта и Цевни транспорт. Значајне заслуге за оснивање овог Одсека припадају професору Славку Сувајxићу, који је и предавао прва два стручна предмета. Прва генерација студената се определила за овај Одсек на трећој години студија, школске 1973/74., а 1976. године су дипломирали први инжењери ове струке. Проблематика која се изучавала на Одсеку постајала је све актуелнија, како теоријски тако и практично, па је убрзо уследило значајније иновирање наставног плана.
Други период почиње школске 1977/78. када је промењен назив у Одсек за интегрални и индустријски транспорт. Овде се није радило само о "козметичком" захвату и промени имена, већ се суштински осавременио и унапредио наставни план и програм. Поред постојећих уведени су и нови предмети као што су: Шпедиција, Вертикални транспорт, Комерцијално пословање и маркетинг у транспорту, Економика транспортних процеса и Производни системи, што је допринело знатном повећању нивоа припремљености будућих инжењера задацима који су их очекивали у пракси. Значајан допринос развоју Одсека дали су тадашњи наставници Ристо Перишић, Слободан Вукићевић и Милан Сретеновић, као и сарадници запослени и ангажовани на Одсеку. Након ових промена Одсек доживљава значајну наставно-научну, а поготово практичну афирмацију. Тадашња привреда је препознала потребу за овом врстом стручњака што је допринело добром запошљавању дипломираних инжењера. Интензивно се развијала привредна сарадња на различитим нивоима. На Одсеку су рађени значајни пројекти и студије за потребе великих привредних система (Бродоградилиште Сплит, Железничко транспортно предузеће Београд, РТБ Бор, Магнохром Краљево, Цементара Поповац, ТАС Сарајево, итд.), војске, савезних и републичких министарстава, привредних комора, градова и општина широм бивше Југославије. Поред тадашњих професора и асистената, значајно учешће у истраживачко-пројектантском раду Одсека имали су стручни сарадници Слободан Марковић и Милојко Весковић. Више пута су се иновирали и усавршавали наставни планови и програми у складу са тадашњим научним и стручним достигнућима и искуствима у свету. Нове иницијативе и тенденције на Одсеку ишле су у правцу развоја логистичког мишљења, а логистика као нова научна дисциплина и пословна филозофија, се све више изучавала кроз различите предмете на Одсеку.
Трећи период почиње 1998. године, када је на последипломским студијама уведен смер Логистички системи, односно 2000. године када је Одсек за интегрални и индустријски транспорт трансформисан у Одсек за логистику (кроз промене Статута Саобраћајног факултета, усвојене од стране Владе Републике Србије). У то време усвојени су савремени наставни планови и програми, засновани на најновијим научним достигнућима у свету, али и актуелним тржишним и привредним потребама. Изузетне заслуге за формирање Одсека за логистику припадају тадашњим наставницима и сарадницима: Слободану Зечевићу, Слободану Цветићу, Слободану Вукићевићу, Милану Сретеновићу, Момчилу Миљушу, Милораду Видовићу и Милораду Килибарди. Ова реформа је садржала низ суштинских промена, иновација и унапређења. Поред већ развијених предмета и области уведене су нове логистичке дисциплине и предмети. Настављена је привредна сарадња кроз различите пројекте и истраживачке студије, а привреда је препознала мултидисциплинарна знања дипломираних инжењера Одсека за логистику, што је омогућило њихово брзо запошљавање, без обзира на све реалне проблеме који последњих деценија прате нашу привреду. Као потврду правог пута у свом развоју довољно је указати да је Саобраћјни факултет био један од првих у региону, па и у Европи, који је имао потпуно развијен Одсек за логистику. Данас смо сведоци интензивног формирања катедри, института и других организационих облика на факултетима/универзитетима у развијеним земљама, који су посвећени логистици.