У међумрежју

Далибор Петровић је аутор прве социолошке студије Интернета на овим просторима, која носи назив "У МЕЂУМРЕЖЈУ - Интернет и нови обрасци друштвености". Као што се из самог наслова може наслутити, основни циљ ове студије је да се истражи утицај нових информационо-комуникационих технологија (ИКТ), а пре свега Интернета на друштвене односе како на микро тако и на макро ниовоу анализе. Како још увек не постоје развијене друштвене теорије Интернета, аутор покушава да своје схватање утицаја нових ИКТ уклопи у све актуелнији мрежни приступ у социологији. Студија је тако постављена да се кроз мрежни приступ анализирају како глобалне друштвене промене тако и промене на микро, односно индивидуалном нивоу, да би се отворио простор за оцену улоге нових ИКТ првенствено Интернета, на ове промене. Централно место студије представља Петровићева идеја о две функције Интернета као медија за интерперсоналну интеракцију. Полазећи од схватања да Интернет као комуникацијски медиј има дуалну природу, односно да је он канал за посредовање комуникације на даљину али и виртуелни простор за успостављање и одржавање нових друштвених односа, Петровић закључује да Интернет као средство интерперсоналне комуникације има две основне функције: трансмисиону и прокреативну. Када је о трансмисионој функцији реч, онда се под тим Интернет разуме као технолошки канал за посредовање циљане комуникације на даљину, између унапред одређених субјеката интеракције. Са друге стране, када врши своју прокреативну функцију Интернет превазилази улогу канала за посредовање друштвене интеракције и претвара се у простор за друштвену интеракцију. Овде више није реч о циљаним субјектима интеракције, већ о циљаном простору за интеракцију. Општи закључак је да Интернет, са својом трансмисионом и прокреативном функцијом, игра значајну улогу у процесу друштвеног реукорењивања, односно реповезивања индивидуализованих појединаца кроз репродукцију, глобализованом друштву прилагођеног, обрасца друштвености који се назива «умрежени индивидуализам». Још један значајан допринос ове студије јесте емпиријско истраживање које је за њене потребе спроведено. Предмет истраживања су били они корисници који Интернет користе у циљу остваривања нових друштвених контаката и веза у за то намењеним српским Интернет причаоницама (chat rooms). Истраживање је било подељено у пет делова и то: социо-демографске карактеристике; модалитети он-лине боравка; виртуелни идентитет и он лине искреност; виртуелни друштвени и емотивни односи; однос виртуелног и реалног света. Кроз анализу добијених података показало се да је Интернет значајан ресурс за обнављање фонда друштвених контаката и веза. Кључни налаз овог истраживања био је податак да се велики број контаката успостављених у српским причаоницама Интернета (75%) преноси у реално окружење те да нема доказа у прилог тези о било каквој социјално-психолошкој инхибираности посетилаца Интернет причаоница.

Књига се може купити у скриптарници Саобраћајног факултета, Војводе Степе 305, Београд. Цена: 500 дин.