Циљ предмета

Психологија у саобраћају примарно је везана за изучавање понашања возача, психолошких процеса који стоје у основи тог понашања и њихове повезаности са саобраћајним незгодама. Отуда је кључна улога људских фактора као узрочника незгода што подразумева непажњу, умор, доношење погрешних одлука, структуру личности као и недостатак неопходних вештина за учествовање у саобраћају. Познавање основних концепата као и специфичних потреба различитих учесника у саобраћају доприноси модификацији и елиминисању небезбедних облика понашања и креирању «сигурног» возача, путем законске регулативе, едукације и применом маркетиншких стратегија.

Исход предмета

По завршетку курса студент ће бити способан -  Да идентификује проблеме у области безбедности саобраћаја који су последица људских фактора - Употреби теоријске моделе у креирању одговарајућих противмера (промотивне кампање) као и да процени њихову ефикасност - Употреби квантитативне и/или квалитативне методе у анализи проблема у области безбедности саобраћаја - Да дизајнира и спроведе емпиријско истраживање (од поставке проблема до анализе резултата, извођења закључака и примене резултата истраживања на конкретне проблеме) - Да припреми комплетан извештај о раду и да предложи решење проблема или оптимизацију досадашње праксе.

Теоријска настава: Уводна разматрања (анализа возачког задатка,елементи система); Перцепција и процес обраде информација (перц. пута, свест о ситуацији, коришћење информација о брзини, утицај карактеристика пута и возила на перцепцију и прилагођавање брзине); Време реакције (стадијуми-детекција,идентификација,одлука,очекивање,ситуације у којима не важи модел перцепција-одговор); Визуелно претраживање (утицај саобраћајне ситуације, искуства, умора,алкохола и фармаколошких средстава и уређаја у возилу на покрете очију); Индивидуалне разлике (личност, емоције, стрес, мотивација, само-процена, преузимање ризика, компензаторно понашање, социјални фактори, ставови, полне разлике, искуство, моторна контрола, узрастне промене, неспособност); Вожња под утицајем алкохола и дроге; Узраст и понашање возача; Неуропсихолошка и психијатријска обољења и вожња (екзекутивне дисфункције, трауме, психотропска медикација, дефицит пажње); Дизајн возила (ергономија, електронска опрема у возилу); Дизајн пута; Средински услови (смањена видљивост у лошим временским условима); Узроци саобраћајних незгода (класификација); Форензичка психологија; Стилови вожње; Обука возача (легални и педагошки аспекти, информационе кампање, саветовање, рехабилитација, реедукација возача са прекршајима и незгодама.

Практична настава: Упознавање са методама истраживања од лабораторисјких до теренских, Демонстрација употребе различитих инструмената и упитника (The Cognitive Behavioral Driver's Inventory, The Neurocognitive Driving Test, The Drivers' Neuropsychological Rating Scale,Traffic Climate Scale (TCS), Driver Behaviour Questionnaire (DBQ), Driver Aggression Indicators Scale (DAIS) и сличних. Самостално истраживање.

Литература

1. L. Evans,  Traffic Safety and the Driver, Bloomfield: Science Serving Society, 2004, available on-line at: www.scienceservingsociety.com/book/)
2. P.A. Rimmö, Modelling Self-reported aberrant driving behaviour. Acta Universitatis Upsaliensis. Comprehensive Summaries of Uppsala Dissertations from the Faculty of Social Sciences 84. Uppsala Universitetsbibliotek, 1999.
3. T. Rothengatter, E. C. Vaya, Traffic and transport psychology: Theory and application. New York: Pergamon, 1997.

Број часова активне наставе

Остали часови

Предавања:

2

Вежбе:

1

Други облици наставе:

1

Студијски истраживачки рад:

2

2

Методе извођења наставе

Еx-катедра; вежбе, рад у лабораторији, интерактивне радионице, студије случаја, дебате, симулације.

Оцена знања (максимални број поена 100)

Предиспитне обавезе

Поена:

Завршни испит

Поена:

активност у току наставе

20

писмени испит

20

семинарски радови

20

усмени испит

20

презентација пројекта

20