Током студирања била је стипендиста Министарства просвете Републике Србије, фондације „Професор др Никола Ока“ и стипендиста Фонда за младе таленте. Добитница је и награде за најбоље студенте – таленте са подручја Регионалне привредне коморе Ужице за 2009.годину. Додатно, за рад под називом „ТQМ алати у функцији менаџмента квалитетом у високообразовним институцијама“ добила је 2012.године награду за најбољи научно-истраживачки рад студената Универзитета у Београду из области менаџмента и трговине коју додељује „Фондација Милана Стефановића-Смедеревца и супруге Даринке“. Као студент докторских студија, 2014.године добија награду на конкурсу „Планирање одрживе урбане мобилности – могућност примене европских примера добре праксе у градовима Србије“ који је суфинансирала Европска комисија кроз пројекат CIVITAS CAPITAL, за рад под називом „Анализа могућности примене carpooling-а као мере за постизање одрживе урбане мобилности у граду Београду“.

Од децембра 2011.године запослена је на Саобраћајном факултету Универзитета у Београду на радном месту сарадника у настави, да би децембра 2012.године била изабрана за асистента на Здруженој катедри за организацију, менаџмент и економију саобраћаја и транспорта, друштвене науке и стране језике. Ангажована је као асистент на следећим предметима на основним академским студијама: „Увод у саобраћај и транспорт“, „Основи саобраћајне политике“, „Политика и економија одрживог развоја саобраћаја“, „ТQМ комуникационих услуга“, као и на мастер академским студијама на предметима: „Системи квалитета и методе система квалитета“, „Менаџмент квалитета у транспорту и комуникацијама“, „Географија транспортних система“, „Односи са јавношћу и интегрисане маркетинг комуникације у транспорту“.

Учествовала је, у улози супервизора, на међународној студентској радионици „City and Traffic 2014“ одржаној у Ђеру (Мађарска). Аутор је и коаутор више радова саопштених на домаћим и међународним научним скуповима. Ангажована је на научно-истраживачком пројекту Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Говори енглески језик.

У средишту наших друштвених живота налази се један велики парадокс. С једне стране, наша доступност једних другима никада није била већа док, с друге стране, међу нама никада није била присутнија бојазан од све веће друштвене изолованости. Како је могуће да у друштву у коме су технологије интерперсоналног комуницирања толико развијене да скоро не постоје особе или кутак на планети земљи које није могуће тренутно досегнути већина људи има осећај све слабије међусобне повезаности. Јесу ли ове технологије, како се то често мисли, кривци за овај осећај или се испод тога налазе неки дубљи друштвени процеси. Има ли, на крају крајева, технологија моћ да нас одвоји од наше природе нудећи нам сурогате друштвеног живота?

По нашем уверењу, и то ћемо настојати да кроз ову књигу покажемо, иако технологија неспорно утиче на наше животе она је пре производ него креатор наших тежњи. Уосталом, да није тако онда не би ни постојао поменути парадокс јер би моћне комуникационе технологије учиниле да се осећамо повезанима попут безбројних каблова и радио-таласа који нас физички повезују. Али, и у то дубоко верујемо, све док наша потреба за друштвеношћу превазилази сурогате које нам технологија нуди, ми не морамо за њу страховати.

Један од таквих сурогата су популарне online платформе за друштвено умрежавање које чине јасну, видљиву и мерљиву форму онога што кроз ову студију анализирамо али са једном, кључном, разликом. Ова места на интернету представљају унапред организовану и планирану форму друштвеног повезивања и као таква само оспољавају оно што би требало да је унутрашња логика друштвених односа и веза у савременом, технологијом посредованом, друштву. Кроз ову књигу настојаћемо да покажемо да интернет, по својој технолошкој и друштвеној архитектури, помаже а често и подстиче друштвено умрежавање појединаца. Другим речима, све и да не постоје места на интернету која су посебно креирана да подстичу умрежавање, одржавање веза, упознавање, креирање пријатељских и брачних веза, он би и даље, кроз спонтану акцију својих корисника у сајбер-простору (cyberspace), вршио ту исту функцију. Огромна популарност ових места на интернету, а довољно је да поменемо Фејсбук (Facebook), само је потврда ове његове функције, односно мрежних механизама друштвености којима ћемо се кроз ову књигу бавити.