Мастер радови

1. Ивана Којадиновић
   ПРЕГЛЕД ТЕХНИКА ПРИМЕЊЕНИХ НА ПРОБЛЕМ ПРОЈЕКТОВАЊА РОТАЦИЈА ПОСАДА У ВАЗДУШНОМ САОБРАЋАЈУ
   Ментор: др Милица Шелмић, доцент. Година одбране: 2012.
   
   
   
2. Невена Раовић
   ФАЗИ ЛОГИЧКИ СИСТЕМ ЗА УПРАВЉАЊЕ БРОЈЕМ РАДНИКА НА НАПЛАТНИМ РАМПАМА АУТОПУТЕВА
   Ментор: др Душан Теодоровић, редовни професор, дописни члан САНУ. Година одбране: 2012.
   
   
   
3. Сања Стојановић
   ПОВЕЗИВАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКИХ ВОЖЊИ НА ПУТНОМ ПРАВЦУ ВРАЊЕ - БУЈАНОВАЦ ПРИМЕНОМ МЕТОДЕ K-MEANS
   Ментор: др Душан Теодоровић, редовни професор, дописни члан САНУ. Година одбране: 2012.
   
   
4. Никола Бешиновић
   ЛОЦИРАЊЕ СТАНИЦА ЗА МЕРЕЊЕ ТЕЖИНЕ ВОЗИЛА У ПОКРЕТУ НА ТРАНСПОРТНИМ МРЕЖАМA
   Ментор: др Душан Теодоровић, редовни професор, дописни члан САНУ. Година одбране: 2011.
   
   
5. Сања Реновица
   ЛОЦИРАЊЕ СТАНИЦА ЗА МЈЕРЕЊЕ ТЕЖИНЕ КАМИОНА У ПОКРЕТУ ПРИМЈЕНОМ ОПТИМИЗАЦИЈЕ КОЛОНИЈОМ ПЧЕЛA
   Ментор: др Душан Теодоровић, редовни професор, дописни члан САНУ. Година одбране: 2011.
   
   
6. Мирјана Кузељевић
   ПРИМЕНА МЕТОДЕ К-MEANS И ВЕШТАЧКИХ НЕУРОНСКИХ МРЕЖА НА ПРОБЛЕМ ИЗБОРА ВИДА ПРЕВОЗА
   Ментор: др Милица Шелмић, доцент. Година одбране: 2012.
   
   

Трошкови посада представљају други по величини оперативни трошак авио компаније, након трошкова горива. Из тог разлога пажљиво се врши пројектовање ротација посада и распоређивање чланова посаде на радне задатке. Постоје бројни чланци и студије које се баве овим проблемима.
У овом раду дати су основни појмови везани за процес планирања авио компаније, основне карактеристике процеса планирања авио компаније као и математичка формулација и преглед метода које су до сада примењене у релевантној литератури на решавању проблема пројектовања ротација посада. Објашњена је примена различитих метода математичког програмирања, а посебан акценат је стављен је на метахеуристике које су до сада примењиване на дати проблем. Такође је дат пример проблема који је решаван применом оптимизационог језика ОPL.
На крају рада дата су закључна разматрања као и правци будућих истраживања.
Повратак на врх стране

2. Невена Раовић
ФАЗИ ЛОГИЧКИ СИСТЕМ ЗА УПРАВЉАЊЕ БРОЈЕМ РАДНИКА НА НАПЛАТНИМ РАМПАМА АУТОПУТЕВА

Варијабилност саобраћајног тока је карактеристика многих аутопутева у свету. Са друге стране, број ангажованих радника на наплатним станицама је најчешће непроменљив у времену. Иако већина земаља тежи увођењу електронског система наплате путарине, велики број наплатних станица на аутопутевима и данас функционише са мануелним системом наплате. Непроменљив број радника код оваквих система има за последицу недовољну искоришћеност радне снаге у условима малих вредности саобраћајног тока, односно формирање дугих редова возила у условима вршних оптерећења. У овом раду је развијен модел управљања бројем активних радника на наплатним станицама на аутопутевима. Овај модел прати промене у условима саобраћајног тока у циљу обезбеђивања оптималног броја радника током времена. Модел је заснован на фази логици и теорији масовног опслуживања. Наплатне станице су посматране као систем масовног опслуживања у коме возила која пристижу представљају улазни поток клијената. Радници на наплатним станицама представљају канале осплуживања. Број канала опслуживања, односно број потребних радника је променљива величина која се у раду одређује помоћу фази логике и то на основу вредности дужине реда возила. Модел је развијен у Симулинку и тестиран на већем броју реалних нумеричких података. За развој модела коришћена су истраживања и подаци прикупљени на наплатној станици Бубањ Поток. Резултати симулације указују на то да је потребно да број радника буде усклађен са тренутним захтевима. На тај начин се постиже знатно смањење потребног броја радника у поређењу са постојећим стањем на наплатној станици Бубањ Поток. Последично, ово доводи до смањења трошкова система. Са друге стране, ниво услуге система остаје готово исти као и код ангажовања непотребно великог броја радника.
Повратак на врх стране

3. Сања Стојановић
ПОВЕЗИВАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКИХ ВОЖЊИ НА ПУТНОМ ПРАВЦУ ВРАЊЕ - БУЈАНОВАЦ ПРИМЕНОМ МЕТОДЕ K-MEANS

У данашње време многи градови се суочавају са озбиљним изазовима у погледу одвијања друмског транспорта. Повећање броја саобраћајних загушења доводи до бројних негативних последица по природно окружење, али и различитих социјално и економски штетних импликација. Проширење капацитета саобраћајних мрежа грађењем нових путева је веома скупо као и еколошки штетно. Истраживачи, планери и транспортни професионалци су развили Travel Demand Management односно Менаџмент Управљања Потражњом Путовања (даље: „ТDМ"), као што је, на пример, Стратешко повећање избора путовања за кориснике. „Дељење вожње" ("ride sharing", енг.) је једна од најчешће коришћених ТDМ техника која претпоставља учешће две или више особа које заједно користе (деле) возило када путују са неколико полазишта (полазних тачака) до неколико одредишта (дестинација). У систему „повезивања заједничких вожњи" („ride matching", енг.) путници који желе да учествују у „ride sharing"-у се распоређују по месту живљења и рада, као и по плану рада. Последица примене оваквог решење није само у мањем броју возила на саобраћајницама, већ и у оптималном управљању трошковима, што је посебно значајно за кориснике система. Добијени нумерички резултати потврђују корисност примењеног модела.
Повратак на врх стране

4. Никола Бешиновић
ЛОЦИРАЊЕ СТАНИЦА ЗА МЕРЕЊЕ ТЕЖИНЕ ВОЗИЛА У ПОКРЕТУ НА ТРАНСПОРТНИМ МРЕЖАМА

Годишње се транспортује више билиона тона робе у свету. У станицама за проверу камиона саобраћајни органи проверавају масу возила, возачке сате и сервисне прописе, сигурносну опрему возила и наплаћују друмарину. На пример, у појединим државама, једноставне мобилне ваге омогућавају да се мерне станице поставе, практично, у сваком чвору аутопута.
Поред наведених мера, постоје и посебни сензори који се уграђују у саобраћајнице и којима се очитава тезина возила која преко њих предју. Овакво решење се назива Weigh-In-Motion (WIM) и до сада се показало као јако добра техника за мерење масе возила, али такође и за прикупљање података. Питање које је у овом раду разматрано је: Где оптимално лоцирати WIM контролне станице на транспортним мрежама?
Циљ овог мастер рада је развој модела за лоцирање WIM станица на транспортној мрежи. Дефинисана су два проблема оптималног лоцирања WIM станица. У првом, функција циља представља највећу могућу редукцију ризика, и истовремено, највећи могући ухваћени ток на транспортној мрежи. Број WIM станица је дат унапред и третиран је као улазна величина у формулацији проблема. Постављени проблем је проширен још једном критеријумском функцијом која има за циљ минимизацију потребног броја WIM станица. Тиме је представљен вишекритеријумски модел лоцирања WIM станица. Проблеми локације WIM станица је решавани коришћењем генетских алгоритама. Предложеним моделима су тестирани на бројним нумеричким примерима.
Повратак на врх стране

5. Сања Реновица
ЛОЦИРАЊЕ СТАНИЦА ЗА МЈЕРЕЊЕ ТЕЖИНЕ КАМИОНА У ПОКРЕТУ ПРИМЈЕНОМ ОПТИМИЗАЦИЈЕ КОЛОНИЈОМ ПЧЕЛА

Добро очуване и одржаване саобраћајнице су предуслов за безбједан саобраћај, а самим тим и безбједност учесника у саобраћају. Под оштећењима саобраћајница подразумјевају се деформације и кварови који онемогућавају нормалну експлоатацију пута, уз смањење безбједности или удобности вожње. Један од начина да се минимизира оштећење услед натоварених камиона преко дозвољене носивости на националним аутопутевима је интензивна контрола масе возила. Избор типа одржавања зависи и од врсте и типа оштећења. Једно од савремених рјешење које се примјењује као превентивна мјера заштите саобраћајне инфраструктуре је постављење станица за мјерење тежине камиона у покрету ((Weigh-In-Motion (WIM)) и до сада се показало као јако добра техника за мјерење масе возила, али такође и за прикупљање разнородних података.
Проблем локације WIM станица спада у класу "flow-capturing" проблема. WIM системи умањују вјероватноћу нелегалног преоптерећења камиона на националним аутопутевима, који доводе до убрзаног трошења путева. Економске бенефиције од WIM система далеко превазилазе трошкове имплементције и коришћења. WIM систем је био драгоцјен у прошлости, наставља да буде користан у садашњости, и постаје врло значајан алат у будућности, са краткорочним и дугорочним побољшањима за индустрију, државу и становништво.
Проблем лоцирања WIM система у раду је рјешаван примјеном метахеуристике Оптимизације колонијом пчела. Ова метахеуристика припада класи стохастичких алгоритама интелигенције групе. Представљени алгоритам је инспирисан понашањем пчела приликом трагања за храном.
Повратак на врх стране