Вести
>
Др Владанка Аћимовић - Распоповић (1951 - 2011)
Др Владанка Аћимовић-Распоповић била je редовни професор Саобраћајног факултета у Београду на Катедри за телекомуникациони саобраћај и мреже. Рођена је 12.04.1951.год. у Београду где је завршила основну школу и гимназију. Дипломирала је (1976) и магистрирала (1984) на Електротехничком факултету Универзитета у Београду, а докторирала на Саобраћајном факултету (1995) у области оптичких система преноса и мрежа.
Од 1977 је запослена на Саобраћајном факултету, Одсек за поштански и телекомуникациони саобраћај, Катедра за телекомуникациони саобраћај и мреже. Бирана је у сва звања од асистента приправника до редовног професора за више предмета из области телекомуникација на основним, дипломским и докторским академским студијама. Била је ментор четири докторске дисертације као и већег броја магистарских теза, мастер и дипломских радова. Била је члан већег броја комисија за оцену и одбрану докторских дисертација и магистарских теза на Саобраћајном и Електротехничком факултету у Београду и Електронском факултету у Нишу. Као аутор или коаутор објавила је два универзитетска уџбеника и један приручник.
Научно истраживачки и стручни рад др Владанке. Аћимовић-Распоповић обухватао је област експлоатације телекомуникационог саобраћаја и мрежа (планирање, имплементација квалитета сервиса у мрежама нове генерације, интерконекције, тарифирање у широкопојасним мрежама заснованим на IP). Посебно се бавила и телекомуникационим системима у интелигентним транспортним системима (ITS). Резултате ових истраживања објавила је у више 170 научних и стручних радова у међународним и домаћим часописима, као и на међународним и домаћим конференцијама. Коаутор је и једне истакнуте монографије националног значаја, као и четириi поглавља у истакнутим монографијама међународног значаја. За већи број конференција и часописа је стални рецензент поднетих радова.
Била је сарадник или руководилац преко 30 научно-истраживачких пројеката. Од 2002-2006 је била продекан за последипломске и докторске студије, а од 2003. шеф Катедре за телекомуникациони саобраћај и мреже. Била је председник стручног савета Републичке Агенције за електонске комуникације – РАТЕЛ.
Члан је Друштва за ЕТРАН, Друштва за Телекомуникације, IEEE, Инжењерске коморе Републике Србије (носилац је лиценце за пројектовање телекомуникационих система и мрежа) и Експертске групе за Tracking&Tracing стандард за навигацију на унутрашњим пловним путевима у оквиру COMPRIS Председник је WIE (Women in Engineering) Affinity групе IEEE секције Србије и Црне Горе. Била је члан програмских и едиторски одбора Конференције ПосТел (едитор за секцију Телекомуникациони саобраћај, сервиси и мреже), Конференција ТЕЛФОР (координатор секције Оптичке телекомуникације), Конференција Eurocon 2005, Конференција ICEST, часописа Telfor Journal.
У периоду 2007-2010 била је члан Матичног научног одбора за електронику и телекомуникације Министарства науке и технолошког развоја, била је председник радне групе за израду Нацрта закона о поштанским услугама, била је члан Комисије за полагање стручних испита из области саобраћаја (испитивач за области поштанског и телекомуникационог саобраћајаи мрежа) при Друштву инжењера и техничара, члан радне групе за Стратегију развоја е-комуникација у Републици Србији до 2020.године.
Од 1977 је запослена на Саобраћајном факултету, Одсек за поштански и телекомуникациони саобраћај, Катедра за телекомуникациони саобраћај и мреже. Бирана је у сва звања од асистента приправника до редовног професора за више предмета из области телекомуникација на основним, дипломским и докторским академским студијама. Била је ментор четири докторске дисертације као и већег броја магистарских теза, мастер и дипломских радова. Била је члан већег броја комисија за оцену и одбрану докторских дисертација и магистарских теза на Саобраћајном и Електротехничком факултету у Београду и Електронском факултету у Нишу. Као аутор или коаутор објавила је два универзитетска уџбеника и један приручник.
Научно истраживачки и стручни рад др Владанке. Аћимовић-Распоповић обухватао је област експлоатације телекомуникационог саобраћаја и мрежа (планирање, имплементација квалитета сервиса у мрежама нове генерације, интерконекције, тарифирање у широкопојасним мрежама заснованим на IP). Посебно се бавила и телекомуникационим системима у интелигентним транспортним системима (ITS). Резултате ових истраживања објавила је у више 170 научних и стручних радова у међународним и домаћим часописима, као и на међународним и домаћим конференцијама. Коаутор је и једне истакнуте монографије националног значаја, као и четириi поглавља у истакнутим монографијама међународног значаја. За већи број конференција и часописа је стални рецензент поднетих радова.
Била је сарадник или руководилац преко 30 научно-истраживачких пројеката. Од 2002-2006 је била продекан за последипломске и докторске студије, а од 2003. шеф Катедре за телекомуникациони саобраћај и мреже. Била је председник стручног савета Републичке Агенције за електонске комуникације – РАТЕЛ.
Члан је Друштва за ЕТРАН, Друштва за Телекомуникације, IEEE, Инжењерске коморе Републике Србије (носилац је лиценце за пројектовање телекомуникационих система и мрежа) и Експертске групе за Tracking&Tracing стандард за навигацију на унутрашњим пловним путевима у оквиру COMPRIS Председник је WIE (Women in Engineering) Affinity групе IEEE секције Србије и Црне Горе. Била је члан програмских и едиторски одбора Конференције ПосТел (едитор за секцију Телекомуникациони саобраћај, сервиси и мреже), Конференција ТЕЛФОР (координатор секције Оптичке телекомуникације), Конференција Eurocon 2005, Конференција ICEST, часописа Telfor Journal.
У периоду 2007-2010 била је члан Матичног научног одбора за електронику и телекомуникације Министарства науке и технолошког развоја, била је председник радне групе за израду Нацрта закона о поштанским услугама, била је члан Комисије за полагање стручних испита из области саобраћаја (испитивач за области поштанског и телекомуникационог саобраћајаи мрежа) при Друштву инжењера и техничара, члан радне групе за Стратегију развоја е-комуникација у Републици Србији до 2020.године.